Posni recepti i pravila posta: post na vodi i na ulju, đuveč od soje i posne slatke

Post na vodi i post na ulju: kako se snaći u kuhinji i sačuvati zdravlje

Post je za mnoge periode duhovnog čišćenja, ali i vreme kada se menja način ishrane. Dva osnovna oblika posta koja se najčešće pominju su post na vodi i post na ulju. Prvi je stroži i podrazumeva pripremu jela bez ulja, dok drugi dozvoljava upotrebu ulja, ali i dalje isključuje namirnice životinjskog porekla. U praksi se često kombinuju: neki dani su na vodi, neki na ulju, a vikendom je ponekad dozvoljena riba. Zato nije čudno što se mnogi pitaju šta se sme jesti, kako se pripremaju posni đuveč od soje, sojini odresci, posne pite i posni kolači, i zašto neka posna slatka pavlaka ipak sadrži mlečne proteine.

U ovom tekstu na jednom mestu su sabrana praktična iskustva, recepti i najčešće nedoumice. Nema reklama, nema imena, nema linkova. Cilj je da dobijete jasan vodič kroz posne recepte i pravila, kako biste lakše isplanirali obroke i izbegli greške koje se ponavljaju iz posta u post. Ako ste početnik, počećete od osnova. Ako već godinama postite, možda pronađete novu ideju za posni ručak ili posnu večeru.

Šta znači post na vodi, a šta post na ulju

Post na vodi je najstroži oblik posne ishrane u kome se hrana priprema bez dodatka ulja. To ne znači da se jede samo sirovo povrće, iako je i to dozvoljeno. Mogu se kuvati variva, čorbe, krompir, pirinač, pasulj, sočivo, pečurke, povrće, testenine, palenta i slično. Ključno je da u pripremi nema ulja, margarina, masti, niti namirnica koje su od njih napravljene. Često se post na vodi povezuje i sa izbegavanjem orašastih plodova, semenki i maslina, jer se od njih dobija ulje. Međutim, pravila se razlikuju od kraja do kraja i najbolje je da se posavetujete sa sveštenikom ili duhovnikom koji vam daje blagoslov.

Post na ulju je nešto blaži. Dozvoljeno je koristiti biljno ulje, maslinovo ulje, suncokretovo ulje, kokosovo ulje i slično. I dalje se ne jedu meso, mleko, sir, jaja, pavlaka i drugi proizvodi životinjskog porekla. U dane na ulju lakše je pripremiti posni đuveč, sojine odreske, posnu musaku, posnu pitu i posne kiflice. Takođe, u ove dane mnogi koriste margarin biljnog porekla, biljne sireve, posne majoneze i druge zamene. Treba ipak čitati deklaracije, jer se često ispostavi da nešto što je deklarisano kao posno sadrži kazein, mlečne proteine ili tragove mleka.

Uobičajena praksa u mnogim domovima je da se posti na vodi prve i poslednje nedelje velikih postova, kao i sredom i petkom, dok su ostali dani na ulju. Neki poste cele velike postove na ulju, a vodu koriste samo kao dan strožeg posta. Nema univerzalnog pravila koje važi za sve, jer post zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, posla i duhovnog saveta. Ono što je nekome lako, drugome može biti teško. Zato je umerenost važnija od strogosti.

Kada se govori o postu, često se mešaju pojmovi „posno“ i „zdravo“. Posno jelo može biti prženo, slatko, puno belog brašna i šećera, iako ne sadrži meso. Zdravo jelo podrazumeva balans, sveže namirnice i umerene količine. Za vreme posta je najbolje kombinovati oba principa: jesti posno, ali i paziti na kvalitet. Povrće, mahunarke, žitarice, orašasti plodovi i semenke treba da budu osnova. Prerađeni proizvodi, iako posni, ne moraju biti najbolji izbor. Ako želite da post bude i telesno osveženje, birajte što prirodnije namirnice.

Najčešće nedoumice: soja, pavlaka, margarin i tragovi mleka

Kada se pomenu posni recepti, mnogi prvo pomisle na soju. Soja je biljka koja se koristi u obliku odrezaka, komadića, ljuspica, mlevenog mesa, tofu-a, namaza i mnogih drugih proizvoda. Zanimljivo je da soja sama po sebi ima neutralan ukus i lako prima ukus drugih namirnica. Zato je odlična za posni đuveč od soje, paprikaš, bolonjez sos, pljeskavice, musaku i punjene paprike. Sojini odresci se pre upotrebe potapaju u vodu ili začinjenu tečnost, a zatim prokuvaju kratko da bi omekšali. Posle toga se cede, začine i dodaju u jelo.

Mnogi se pitaju da li je soja zdrava. Odgovor nije jednostavan. Soja je bogata proteinima, kalcijumom i drugim nutrijentima, ali deo soje na tržištu može biti genetski modifikovan. Takođe, neki ljudi imaju osetljivost na soju ili im je lekar preporučio da je izbegavaju zbog hormona. Ako postite i oslanjate se na soju, dobro je da je kombinujete sa drugim izvorima proteina: pasuljem, sočivom, graškom, pečurkama, pirinčem, orašastim plodovima i semenkama. Tako ćete dobiti raznovrsnije obroke.

Posebna tema je posna slatka pavlaka. Na tržištu postoje biljne pavlake za kuvanje i šlag u prahu. Iako na prednjoj strani može pisati da su posne, na deklaraciji se često nađe kazein ili mlečni proteini. Kazein je glavni protein mleka i mnogi ga smatraju mrsnim. Zato neke domaćice izbegavaju sve pavlake koje sadrže kazein, dok druge koriste one koje su na biljnoj bazi. Ako vam je stalo do strožeg posta, čitajte sitna slova. Ako niste sigurni, pitajte svog duhovnika ili se oslonite na proizvode koji nemaju mlečne sastojke.

Margarin je takođe česta nedoumica. Neki margarini sadrže mleko u prahu ili mlečne masti, čak i kada se reklamiraju kao biljni. Zato se za post na ulju često koristi obično biljno ulje, a margarin samo ako je jasno označen kao posan. Tragovi mleka na deklaraciji su posebna priča. Proizvođači su često u obavezi da navedu da proizvod može sadržati tragove mleka, jaja, kikirikija ili glutena, jer se pravi na istoj liniji. To ne znači uvek da je namirnica mrsna, ali znači da postoji mogućnost unakrsne kontaminacije. Neki ljudi to prihvataju, neki ne. Ako postite strogo, birate proizvode sa jasnom oznakom i bez spornih sastojaka.

Sojino mleko, ovseno mleko, bademovo mleko, pirinčano mleko i kokosovo mleko su često posni, ali i tu treba čitati sastav. Neka biljna mleka imaju dodate šećere, arome, ulja i stabilizatore. Ako pravite mleko kod kuće, znate tačno šta ulazi u njega. Bademovo mleko se pravi tako što se bademi potope preko noći, pa se izmiksaju sa vodom i procede. Možete dodati malo meda, vanile ili cimeta. Ovseno mleko se pravi od ovsenih pahuljica i vode. Sojino mleko je najbliže kravljem po proteinima, ali nije svima prijatno zbog ukusa. Ako postite na vodi, neki duhovnici dozvoljavaju biljna mleka, a neki ne. Zato je najbolje pitati.

Kako isplanirati doručak, ručak i večeru tokom posta

Planiranje je pola posla. Kada znate šta ćete jesti, lakše izbegavate iskušenja i brzu hranu. Za post na vodi, doručak može biti kuvana pšenica, sutlijaš na vodi, palenta, pečeni krompir, salata od paradajza i paprike, hleb sa medom i čaj. Ako postite na ulju, možete dodati namaze od pečenih paprika, ajvar, posni majonez, biljni sir, sojine komadiće ili pečurke. Za ručak su odlična variva: pasulj, grašak, boranija, sočivo, kelj, kupus, karfiol, brokoli, čorba od povrća. Uz to ide pirinač, krompir, testenina ili palenta. Za večeru možete pripremiti posnu musaku, đuveč od soje, pečene pečurke, punjene paprike, salatu od kiselog kupusa ili pečeno povrće.

Ako radite i nemate vremena, kuvajte veće količine. Pasulj, variva i čorbe su bolji sutradan. Možete zamrznuti porcije. Testenine skuvajte unapred, pa ih zagrejte sa sosom od paradajza i pečuraka. Krompir možete ispeći u rerni sa začinima i služiti uz salatu. Uvek imajte pri ruci konzervu tunjevine, ako je dan na ulju i ako jedete ribu. Za dane na vodi, držite kukuruz, pirinač, heljdu, ječam, sočivo, leblebije i razne vrste brašna: integralno, kukuruzno, heljdino, ovseno.

Užina je često najveći izazov. Umesto keksa i čokolade, pripremite voćne salate, pečene jabuke sa cimetom, sutlijaš, žito sa medom i orasima, domaće