Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - kompletan vodič kroz stručni ispit i karijeru

Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja oblast koja u Srbiji dobija sve više na značaju. Poslodavci su zakonski obavezni da organizuju poslove bezbednosti i zdravlja na radu, a potražnja za stručnim licima iz ove oblasti raste iz godine u godinu. Ukoliko razmišljate o karijeri u polju bezbednosti na radu, ili jednostavno želite da steknete dodatnu kvalifikaciju koja može da vam otvori nova radna mesta, polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu može biti odličan potez. Ovaj obimni vodič namenjen je svima koji se interesuju za proceduru polaganja, pripremu, kao i za realne mogućnosti zaposlenja nakon sticanja zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Šta znači biti lice za bezbednost i zdravlje na radu

Lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu u jednoj organizaciji ima ključnu ulogu u prevenciji povreda, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom. Njegove obaveze obuhvataju izradu akta o proceni rizika za sva radna mesta, predlaganje mera za otklanjanje ili smanjenje rizika, kontrolu sprovođenja tih mera, saradnju sa službom medicine rada, vođenje zakonom propisanih evidencija i učestvovanje u obuci zaposlenih. Ova pozicija zahteva temeljno poznavanje zakonske regulative, tehničkih i organizacionih aspekata bezbednosti na radu, ali i sposobnost komunikacije sa ljudima na svim nivoima - od radnika na mašini do direktora.

Mnogi smatraju da je reč o isključivo administrativnom poslu, međutim stvarnost je drugačija. U zavisnosti od veličine firme i delatnosti, lice za bezbednost i zdravlje na radu često provodi vreme na terenu, obilazi gradilišta, proizvodne pogone, skladišta, identifikuje opasnosti i štetnosti na licu mesta i predlaže konkretna tehnička rešenja. Upravo ta kombinacija kancelarijskog i terenskog rada čini ovaj posao dinamičnim i izazovnim.

Pravni okvir - zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Osnovni propis koji reguliše oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji jeste Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovaj zakon definiše prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, uslove koje moraju da ispunjavaju radna mesta, procedure za procenu rizika, kao i uslove za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu. Važno je napomenuti da je trenutno na snazi zakonska regulativa koja omogućava da stručni ispit iz ove oblasti polažu i lica koja nemaju fakultetsko obrazovanje iz tehničkih nauka, čime je krug potencijalnih kandidata značajno proširen. Ipak, postoje indicije da bi buduće izmene zakona mogle da uvedu strože uslove u pogledu obrazovnog profila, pa je sadašnji trenutak povoljan za sve koji razmišljaju o sticanju ove kvalifikacije.

Ko može da polaže stručni ispit

Prema važećim propisima i informacijama iz nadležne uprave za bezbednost i zdravlje na radu, ne postoji formalno ograničenje u pogledu vrste srednje škole ili fakulteta za izlazak na prvi deo stručnog ispita - onaj kojim se stiče zvanje lica za bezbednost i zdravlje na radu. To praktično znači da ispit mogu da prijave kako osobe sa završenom gimnazijom, medicinskom, ekonomskom ili bilo kojom drugom srednjom školom, tako i akademski građani različitih usmerenja.

Postoji, međutim, značajna razlika kada je reč o drugom delu ispita - onom koji se odnosi na poslove odgovornog lica za pregled i proveru opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline. Za taj deo neophodno je posedovati minimum 180 ESPB bodova sa fakulteta tehničko-tehnoloških ili medicinskih nauka. Takođe, ukoliko neko želi da radi u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno da pruža usluge više poslodavaca istovremeno, neophodno je posedovati visoko obrazovanje i licencu koju izdaje nadležno ministarstvo.

Zanimljivo je da mnogi ljudi koji godinama rade u nekoj ustanovi - na primer u domu zdravlja, fabrici ili opštini - odlučuju da polože stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu kako bi unapredili svoju poziciju ili se zaštitili od eventualnog proglašenja viškom. Poslodavci često podržavaju ovakvu inicijativu jer im je isplativije da postojećeg zaposlenog obuče i rasporede na poslove bezbednosti na radu nego da zapošljavaju novo lice.

Kako izgleda prijava i koliko košta

Prijava za polaganje stručnog ispita podnosi se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, a obrazac se može preuzeti sa zvaničnog sajta ministarstva nadležnog za rad. Uz prijavu se prilaže dokaz o uplati odgovarajućih taksi. Troškovi polaganja su sledeći: iznos za ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iznosi 12.520 dinara, dok je za drugi ispit, odnosno za odgovorno lice, cena nešto viša. Ovome treba dodati i prateće takse koje iznose nekoliko stotina dinara. Ukupan iznos, dakle, prelazi 13.000 dinara, što za nekoga ko je nezaposlen nije zanemarljiv trošak, pogotovo kada se uračunaju i izdaci za literaturu, eventualne obuke i putne troškove do mesta polaganja.

Nakon podnošenja prijave, kandidati obično čekaju između mesec i tri meseca na poziv za polaganje. Poziv stiže na kućnu adresu najmanje 15 dana pre zakazanog termina. Termini polaganja se organizuju otprilike jednom mesečno, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Iskustva govore da je najbolje telefonirati Upravi i raspitati se o očekivanom roku, jer se dinamika može menjati.

Priprema za ispit - literatura, obuke i saveti

Ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu važi za jedan od obimnijih stručnih ispita u Srbiji, i to ne bez razloga. Gradivo obuhvata više desetina zakona, pravilnika, konvencija i drugih propisa. Zbog toga je ključno pitanje sa kojom literaturom se pripremati i da li je dovoljno učiti samo iz skripti ili je neophodno konsultovati i celovite tekstove propisa.

Većina kandidata koristi skripte koje su u opticaju - najčešće su to materijali koji prate program polaganja i obuhvataju izvode iz najvažnijih propisa. Jedna od najpoznatijih je skripta koja se može nabaviti putem interneta po ceni od oko 2.000 dinara. Međutim, iskustva onih koji su već polagali pokazuju da sama skripta nije dovoljna. Ispitivači su vremenom naučili šta skripte sadrže i sa kojim znanjem kandidati dolaze, pa svesno postavljaju pitanja koja izlaze iz okvira tih sažetih materijala. Zbog toga se preporučuje da se obavezno pročitaju i celoviti tekstovi onih pravilnika i zakona koji su navedeni u programu polaganja, a koji su pretrpeli izmene i dopune u poslednjih nekoliko godina.

Postoji i mogućnost pohađanja pripremne nastave. Nekoliko organizacija i pojedinaca sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti bezbednosti na radu povremeno organizuje kurseve koji traju od nekoliko dana do mesec dana. Cene tih obuka kreću se od nekoliko stotina evra pa naviše. Polaznici ovakvih kurseva često ističu da im je obuka pomogla da razumeju logiku propisa, da se bolje snađu u obimnoj materiji i da dobiju korisne savete o tome na šta ispitivači obraćaju posebnu pažnju. Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da je obuka nepotrebna ukoliko je kandidat dovoljno disciplinovan da samostalno prođe gradivo i posveti mu dovoljno vremena.

Prema svedočenjima ljudi koji su ispit položili iz prvog pokušaja, optimalno vreme pripreme je između dva i tri meseca svakodnevnog učenja po nekoliko sati. Naravno, to zavisi od predznanja i količine slobodnog vremena. Oni koji već rade u struct ili su završili studije iz oblasti zaštite na radu, možda će imati nešto kraći period pripreme. Ipak, čak i njima se savetuje da detaljno prođu sve pravilnike, jer ispitna pitanja znaju da budu vrlo konkretna i usmerena na precizne brojke, definicije i procedure.

Tok ispita - struktura, delovi i način ocenjivanja

Stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sastoji se iz četiri usmena i dva pismena dela, a ceo proces traje u proseku oko šest sati, ponekad i duže, u zavisnosti od broja kandidata i dinamike ispitivanja. Ispit se održava u prostorijama nadležnog ministarstva, obično vikendom, a početak je u 9 časova.

Prvi deo - međunarodni izvori i osnovni zakoni

U prvom delu kandidati izvlače papirić sa tri pitanja koja se odnose na međunarodne konvencije, ugovore o osnivanju Evropske unije, Ustav Republike Srbije, kao i na sam Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovaj deo većina polaže relativno brzo. Ispitivači uglavnom traže kratke, konkretne odgovore i ne zadržavaju se dugo ukoliko kandidat pokaže osnovno znanje. Među pitanjima koja se često ponavljaju jesu definicija poslodavca i zaposlenog prema zakonu, svrha i cilj zakona, principi prevencije, organizovanje poslova bezbednosti na radu, kao i osnovne odredbe najvažnijih konvencija.

Drugi deo - radno pravo, penzijsko i zdravstveno osiguranje

Drugi deo obuhvata pitanja iz Zakona o radu, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakona o zdravstvenoj zaštiti i srodnih propisa. Ovde se ispituju teme poput zasnivanja i prestanka radnog odnosa, godišnjeg odmora, zaštite invalida i porodilja, povreda na radu u smislu propisa o penzijskom osiguranju, kao i prava na zdravstvenu zaštitu. I ovaj deo se smatra srednje zahtevnim - nije pretežak ukoliko je kandidat pročitao propise i razume osnovne institute radnog prava.

Treći deo - pismena izrada procene rizika

Ovo je jedan od najzahtevnijih segmenata ispita. Kandidat dobija konkretno radno mesto za koje treba da izradi akt o proceni rizika. Radna mesta variraju - može se dobiti automehaničar, zavarivač, tkač na razboju, vozač tramvaja, berač sezonskog voća, pa čak i rudar. Za izradu procene na raspolaganju su dva sata. Ranije je bilo dozvoljeno korišćenje literature i laptopa, međutim novija pravila su restriktivnija - dozvoljeno je koristiti isključivo spisak šifri opasnosti i štetnosti, a neki ispitivači dozvoljavaju i da se unese metodologija po kojoj se procena radi. Kandidati koji su unapred pripremili nekoliko primera procene rizika za različita radna mesta imaju značajnu prednost, jer mogu da se oslone na već razrađenu strukturu i logiku.

Procena rizika mora da sadrži sve zakonom propisane elemente: opis tehnološkog i radnog procesa, podatke o sredstvima za rad, snimanje organizacije rada, prepoznavanje i grupisanje opasnosti i štetnosti, primenu odabrane metode, izračunavanje nivoa rizika, predlog mera za otklanjanje ili smanjenje rizika, kao i zaključak o tome da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Najčešće korišćena metoda je Kinney, ali nije isključeno da kandidat primeni i neku drugu validnu metodologiju.

Četvrti deo - usmeni deo o proceni rizika

Nakon što preda pismeni deo, kandidat ulazi u kancelariju gde ispitivač pregleda napisano i postavlja pitanja iz Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Pitanja su konkretna i traže precizne odgovore. Primeri uključuju: šta obuhvata tehnološki proces, podela opasnosti i štetnosti, obaveze poslodavca pri donošenju akta o proceni rizika, šta je opasna pojava, ko su odgovorna lica i slično. Ovde nema mnogo prostora za improvizaciju - očekuje se da kandidat zna definicije i procedure.

Peti deo - usmeni deo o pravilnicima

Poslednji deo ispita ujedno je i onaj na kojem najveći broj kandidata pada. Kandidat ulazi sam u kancelariju, izvlači papirić sa tri pitanja koja se odnose na različite pravilnike - može se raditi o građevinskim radovima, električnoj energiji, buci i vibracijama, biološkim štetnostima, prvoj pomoći, radu sa ekranima, azbestu, eksplozivnim atmosferama i mnogim drugim oblastima. Iako su na papiriću tri pitanja, ispitivač može da prošeta kandidata kroz šest ili sedam pravilnika i da postavlja potpitanja. Traže se konkretne brojke - na primer, koliko iznosi granična, a koliko akciona vrednost buke, kolika je kumulativna masa za žene pri ručnom prenošenju tereta, na kojoj visini se smatra da se radi o radu na visini i slično. Upravo zbog ovakvih detalja, mnogi kandidati ističu da je neophodno učiti napamet ključne parametre i vrednosti.

Prolaznost na ispitu varira od roka do roka, ali opšti utisak je da oko trećine prijavljenih položi iz prvog pokušaja. Oni koji padnu, najčešće gube upravo na pravilnicima ili na proceni rizika. Prvi i drugi deo retko ko pada, pod uslovom da se uopšte pripremao.

Najčešće nedoumice i pitanja kandidata

Budući da je reč o ozbiljnom i obimnom ispitu, kandidati se često susreću sa nedoumicama koje im otežavaju pripremu i stvaraju dodatnu nervozu. Jedno od najčešćih pitanja jeste da li se uči Krivični zakonik i kaznene odredbe. Iskustva govore da se krivični zakonik pominje u kontekstu nepreduzimanja mera zaštite na radu, ali da ispitivači retko insistiraju na detaljnim poznavanjem članova i zaprećenih kazni. Dovoljno je znati osnovne odredbe i razumeti koje radnje predstavljaju krivično delo u ovoj oblasti.

Druga česta nedoumica tiče se pravilnika koji se menjaju i dopunjuju. Program polaganja stručnog ispita povremeno se ažurira, pa se neki pravilnici izbacuju, a novi dodaju. Na primer, poslednjih izmena izbačen je Pravilnik o šumarstvu, a dodati su pravilnici o zaštiti trudnica i porodilja, o zaštiti mladih, kao i o izlaganju elektromagnetnom polju. Zato je važno da kandidat prilikom pripreme proveri koji je program trenutno na snazi i da ne uči zastarele propise.

Takođe, često se postavlja pitanje da li je dozvoljeno slušati ispit pre nego što se izađe na polaganje. Odgovor je potvrdan - kandidati mogu doći na dan ispita i pratiti tok polaganja, slušati pitanja i odgovore drugih, što može biti izuzetno korisno za sticanje utiska o atmosferi i načinu ispitivanja. Naravno, za to je potrebno da se prethodno raspitaju o tačnom datumu i mestu održavanja ispita.

Karijera i zaposlenje - šta očekivati nakon položenog ispita

Jedno od pitanja koje se nameće svakome ko razmišlja o ulaganju vremena i novca u polaganje ovog ispita jeste - da li ima posla i koliko se može zaraditi. Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji je dugo bila zapostavljena, ali se poslednjih godina situacija menja. Inspekcijski nadzor je pojačan, zakonske obaveze poslodavaca su preciznije definisane, a svest o značaju prevencije raste, između ostalog i pod uticajem stranih kompanija koje posluju u Srbiji i donose svoje standarde.

Što se tiče plata, raspon je veoma širok i zavisi od više faktora: veličine i delatnosti poslodavca, regiona, nivoa odgovornosti, prethodnog iskustva i obrazovanja. U domaćim firmama i državnim ustanovama, početne plate za lica koja obavljaju poslove bezbednosti na radu mogu biti relativno skromne i kretati se oko republičkog proseka ili neposredno iznad njega. Međutim, sa sticanjem iskustva i dodatnim usavršavanjem, plate mogu značajno da porastu, naročito u većim proizvodnim sistemima i međunarodnim korporacijama gde menadžeri za bezbednost i zdravlje na radu mogu da računaju na primanja koja višestruko prevazilaze nacionalni prosek.

Rad u agencijama za bezbednost i zdravlje na radu nosi svoje specifičnosti. Agencije pružaju usluge većem broju klijenata, što znači da lice zaposleno u agenciji obilazi različite firme, izrađuje dokumentaciju, sprovodi obuke i savetuje poslodavce. Ovde je neophodno visoko obrazovanje i licenca. Plate u agencijama variraju, ali generalno mogu biti više nego u slučaju kada je lice zaposleno samo za potrebe jedne ustanove. Sa druge strane, posao u agenciji često podrazumeva veću dinamiku i veći broj radnih sati na terenu.

Treba napomenuti i da se sve više traže lica koja pored znanja iz bezbednosti i zdravlja na radu poseduju i kompetencije iz oblasti zaštite životne sredine i zaštite od požara. Integrisani sistemi menadžmenta postaju standard, pa su stručnjaci koji mogu da pokriju više aspekata bezbednosti sve traženiji. Pojedinci sa višegodišnjim iskustvom i međunarodnim sertifikatima u ovim oblastima mogu računati na primanja koja se mere hiljadama evra mesečno, posebno u stranim kompanijama koje posluju na teritoriji Srbije.

Saveti za uspešno polaganje - šta kažu iskustva

Na osnovu brojnih iskustava ljudi koji su prošli kroz ovaj proces, može se izdvojiti nekoliko ključnih saveta za one koji se spremaju da polažu stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu. Prvo i osnovno - shvatite ispit ozbiljno. Ovo nije formalnost koja se može rešiti kampanjskim učenjem nekoliko dana pred ispit. Gradivo je obimno i zahteva sistemski pristup. Planirajte najmanje dva meseca redovnog učenja, i to tako da svakog dana prelazite određenu oblast, a da pri kraju ostavite dovoljno vremena za ponavljanje i uvežbavanje pisanja procene rizika.

Drugo - ne oslanjajte se samo na skripte. Skripte su odlične kao osnova i pregled ključnih tačaka, ali nisu dovoljne. Nabavite zvanične tekstove svih propisa koji su navedeni u programu, posebno one koji su nedavno menjani. Obratite pažnju na pravilnike koji se tiču građevinskih radova, električne energije, buke i vibracija, jer su to oblasti iz kojih često dolaze detaljna pitanja sa konkretnim brojčanim vrednostima.

Treće - pripremite više primera procene rizika unapred. Uzmite radna mesta iz svoje okoline ili iz literature i napišite kompletnu procenu rizika koristeći metodu koju ste odabrali. Vežbajte da pišete koncizno, ali da obuhvatite sve elemente. Na ispitu ćete imati dva sata, što je dovoljno ukoliko znate šta radite, ali može biti tesno ukoliko prvi put sastavljate ovakav dokument.

Četvrto - budite psihički spremni. Ispit traje ceo dan, ispitivači su profesionalni ali zahtevni, a nervoza može da odigra veliku ulogu. Mnogi kandidati kažu da su pali ne zato što nisu znali, već zato što su se blokirali u ključnom trenutku. Dišite duboko, koncentrišite se i ne dozvolite da vas trema savlada. Ako dobijete potpitanje na koje ne znate odgovor, pokušajte da se prisetite konteksta i logički povežete informacije. Ispitivači cene kada vide da neko razume suštinu, a ne samo da je napamet naučio definicije.

Peto - razmislite o odlasku na konsultacije ili pripremnu nastavu. Iako to predstavlja dodatni trošak, mnogi ističu da im je upravo to pomoglo da razumeju šta je zaista bitno i kako da se nose sa ispitivačima. Ako niste u mogućnosti da platite obuku, makar otiđite da slušate jedan ispitni rok pre nego što sami izađete na polaganje. To će vam dati dragocen uvid u dinamiku i vrstu pitanja.

Radno iskustvo i licenca - šta dalje nakon ispita

Nakon položenog stručnog ispita, lice stiče uverenje o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i može odmah početi da radi u nekoj ustanovi ili firmi. Međutim, za one koji žele da rade u agenciji, potrebna je i odgovarajuća licenca za čije dobijanje je neophodno određeno radno iskustvo u struct, obično dve do tri godine. Ova licenca omogućava da se poslovi bezbednosti i zdravlja na radu obavljaju profesionalno za više naručilaca.

Vredi napomenuti i da postoji tendencija da se u budućnosti zakonski uslovi postrože, odnosno da se za obavljanje ovih poslova zahteva isključivo visoko obrazovanje tehničke struke. Iako su za sada takve izmene tek u najavama, one koji ozbiljno razmišljaju o dugoročnoj karijeri u ovoj oblasti svakako podstiču na dodatno obrazovanje i usavršavanje. Fakulteti bezbednosti, fakulteti tehničkih nauka sa smerovima za zaštitu na radu, kao i visoke škole strukovnih studija, nude adekvatno obrazovanje koje može da obezbedi prednost na tržištu rada i otvori vrata ka bolje plaćenim pozicijama.

Zaključak - isplati li se uložiti trud

Posmatrano iz perspektive uloženog i dobijenog, polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu za većinu ljudi predstavlja isplativu investiciju. Čak i ako neko ne planira da se isključivo bavi ovim poslom, posedovanje uverenja o položenom ispitu može da bude značajna prednost pri zapošljavanju, naročito u industrijskim, građevinskim i komunalnim preduzećima koja su zakonski obavezna da imaju organizovanu službu bezbednosti na radu. Sa druge strane, za one koji u ovoj oblasti vide svoju profesionalnu budućnost, perspektive su dobre i tendencija je da će biti sve bolje, kako se bude podizao nivo svesti o značaju bezbednosti i zdravlja na radu i kako se domaće zakonodavstvo bude usklađivalo sa standardima Evropske unije.

Na kraju, važno je imati na umu da je ovo posao koji nosi veliku odgovornost. Lice za bezbednost i zdravlje na radu svojim radom direktno utiče na očuvanje života i zdravlja ljudi. To nije samo administrativna funkcija, već humana i društveno odgovorna delatnost koja zahteva stalno učenje, praćenje propisa i tehnoloških inovacija, ali i hrabrost da se ukaže na propuste i insistira na njihovom otklanjanju. Zato, ukoliko posedujete odgovornost, sistematičnost i želju da radite posao koji ima smisla, kvalifikacija iz bezbednosti i zdravlja na radu može biti pravi izbor za vas.