Kako otvoriti firmu u Srbiji: Vodič za preduzetnike od registracije do prvog prometa

Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji deluje kao ozbiljan poduhvat - i zaista jeste. Ipak, uz prave informacije i dobru pripremu, proces registracije i pokretanja radnje može biti znatno jednostavniji nego što se na prvi pogled čini. U ovom tekstu sabrana su praktična znanja, administrativni zahtevi i iskustva ljudi koji su prošli put od ideje do otvorene firme, bez suvišnog teoretisanja.

Prvi korak: Odluka o vrsti delatnosti i pravnoj formi

Pre nego što uopšte kročite u Agenciju za privredne registre (APR), potrebno je da znate čime ćete se tačno baviti. Delatnost određuje mnogo toga: visinu taksi, obavezu posedovanja fiskalne kase, potrebu za pribavljanjem rešenja nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova, kao i učestalost inspekcijskih kontrola. Proizvodnja i promet opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i obavljanje zdravstvene delatnosti i industrijske proizvodnje životnih namirnica, odnosno prometa svežeg mesa, spadaju u delatnosti kod kojih su zahtevi posebno strogi.

Za većinu manjih biznisa - piljare, butika, frizerskih salona, knjigovodstvenih agencija ili zanatskih radnji - dovoljna je registracija preduzetničke radnje. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) je složenija forma, sa osnivačkim kapitalom i obaveznim vođenjem poslovnih knjiga na obračunskoj osnovi, i obično se preporučuje za ozbiljnije poslovne poduhvate ili kada planirate uvoz i izvoz.

Registracija preko jednošalterskog sistema u APR-u

Od 6. maja 2009. godine počela je primena jednošalterskog sistema registracije privrednih subjekata, stupanjem na snagu pravilnika o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna APR. To u praksi znači sledeće: podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje privrednog subjekta i upis u registar poreskih obveznika na jednom šalteru, podnosilac dobija rešenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta zajedno sa poreskim identifikacionim brojem (PIB), i to u roku koji ne traje duže od pet dana od podnošenja prijave.

Ranije ste morali da idete od institucije do institucije - APR, Poreska uprava, Republički fond za zdravstveno osiguranje, PIO fond - a sada sve to rešavate na jednom mestu. Ovo je ogromna ušteda vremena i živaca, i svakako najveće administrativno olakšanje za svakog novog preduzetnika.

Šta vam je potrebno za registracionu prijavu?

• Lična karta - original i kopija.
• Naziv radnje i sedište - adresa na kojoj će radnja biti prijavljena.
• Šifra delatnosti - prema zvaničnoj klasifikaciji delatnosti. Knjigovođa ili savetnik u APR-u može pomoći oko izbora.
• Dokaz o uplati takse - trenutne naknade su više u odnosu na ranije godine; registracija preduzetnika sada iznosi približno 2.500 do 3.000 dinara, s tim da se svaka dodatna promena ili registracija posebno plaća.

Izrada pečata i uslovi za naziv radnje

Nakon dobijanja rešenja iz APR-a, sledeći korak je izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje u rešenju - svako odstupanje može izazvati probleme kod banaka, poreske kontrole ili prilikom overe dokumenata. Izrada pečata je relativno jeftina i brza usluga, a pečat će vam trebati za otvaranje računa u banci, potpisivanje ugovora sa dobavljačima i mnoge druge svakodnevne poslovne aktivnosti.

Poreska uprava i značaj PIB-a

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja - PIB-a. To je jedinstveni i jedini broj fizičkog, odnosno pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta. Zahvaljujući jednošalterskom sistemu, PIB dobijate istovremeno sa rešenjem o registraciji, što znači da odmah možete nastaviti sa otvaranjem računa u banci i drugim koracima. Bez PIB-a nema poslovanja - on je ključna identifikaciona oznaka u svim interakcijama sa državnim organima i poslovnim partnerima.

Otvaranje računa u poslovnoj banci

Privatni preduzetnik otvara tekući račun kod poslovne banke, u skladu sa odredbama zakona o platnom prometu i pratećim odlukama. Računi privatnih preduzetnika vode se kod poslovnih banaka, sa mogućnošću otvaranja računa u jednoj ili više poslovnih banaka. Dokumenta za otvaranje računa su sledeća:

• Zahtev za otvaranje računa - dobija se u banci.
• Rešenje o upisu u registar od strane nadležnog organa.
• Izvod iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži PIB.
• Karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga, overen pečatom - dobija se u banci.
• Overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje na propisanom obrascu.

Fiskalna kasa: kada je obavezna, a kada ne

Prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i uredbi o načinu evidentiranja prometa preko registar-kasa sa fiskalnom memorijom, privatni preduzetnici su u obavezi da nabave fiskalnu kasu preko ovlašćenog proizvođača, odnosno servisera. Pre početka evidentiranja prometa, fiskalna kasa mora biti fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika Poreske uprave. Propisane zakonske novčane kazne za neizvršenje ove obaveze kreću se od 100.000 do milion dinara, uz mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja delatnosti.

Međutim, fiskalna kasa nije obavezna za sve delatnosti. Od obaveze su izuzeti, između ostalih: prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju, taksi prevoznici, banke, osiguravajuća društva, advokatski poslovi, ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe, prodaja preko automata, poljoprivredni proizvođači na pijačnim tezgama i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji prodaju sopstvene proizvode. Takođe, od uvođenja fiskalne kase oslobođeni su i oni koji se bave starim zanatima i domaćom radinošću.

Inspekcijski nadzor i minimalni tehnički uslovi

Kontrola ispunjenosti propisanih uslova vršiće se u redovnom postupku inspekcijskog nadzora tokom obavljanja delatnosti. Za objekte u kojima se proizvodi ili prometuje hrana, obavezno je pribavljanje sanitarnih dozvola i zadovoljavanje higijenskih standarda. Ukoliko se radi o delatnostima poput proizvodnje i prometa opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i obavljanje zdravstvene delatnosti i industrijske proizvodnje životnih namirnica, odnosno prometa svežeg mesa, neophodno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. Bez tog rešenja ne možete započeti sa radom, a inspekcija može izvršiti kontrolu u svakom trenutku - najavljenu ili nenajavljenu.

Paušalno oporezivanje naspram vođenja poslovnih knjiga

Preduzetnici čija je delatnost pretežno uslužna ili zanatska - frizeri, časovničari, optičari, obućari, krojači, prerađivači sekundarnih sirovina, fotografi, moleri, tapetari, automehaničari, vulkanizeri, kao i trgovinska delatnost koja se obavlja izvan poslovnih prostorija na tezgama i sličnim objektima - mogu biti paušalno oporezovani. To znači da ne vode poslovne knjige osim evidencije o prometu, i da porez plaćaju u unapred utvrđenom mesečnom iznosu, koji zavisi od vrste delatnosti, lokacije i veličine mesta.

Paušalci mogu podizati gotovinu sa poslovnog računa do 100.000 dinara dnevno bez posebnog pravdanja banci. Novac radnje može se koristiti i za lične potrebe osnivača i njegove porodice, što mnogi smatraju velikom prednošću. Sa druge strane, trgovinske radnje i ugostiteljski objekti najčešće ne mogu biti paušalno oporezovani i obavezni su da vode poslovne knjige preko knjigovođe.

Doprinosi i porezi na zarade

Obavezno socijalno osiguranje - stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi na zarade - iznose: za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje 11,00%, za obavezno zdravstveno 6,15%, za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%. Kako su obveznici doprinosa istovremeno i zaposleni i poslodavci, zbirna stopa doprinosa iznosi 35,8%. Porez na zarade obračunava se po stopi od 12% na osnovicu koju čini isplaćena zarada umanjena za neoporezivi iznos (trenutno 25.000 dinara mesečno, uz povremena usklađivanja).

Ove brojke deluju zastrašujuće, ali je realnost takva da ih morate uračunati u svoj biznis plan. Mnogi uspešni preduzetnici savetuju da u prvoj godini poslovanja sebi isplaćujete minimalac, a svaki višak prihoda usmerite u razvoj posla i popunjavanje zaliha.

Koliko novca je zaista potrebno za početak?

Na ovo pitanje niko ne može dati univerzalan odgovor, jer sve zavisi od vrste delatnosti, lokacije, veličine lokala i planiranog asortimana. Iskustva govore da za malu radnju - piljaru, prodavnicu zdrave hrane na meru, butik sa vešom - početna ulaganja u robu retko idu ispod 1.000 do 1.500 evra, i to samo za prvo popunjavanje rafova. Tome treba dodati:

• Zakup lokala - u unutrašnjosti i manjim gradovima kreće se od 50 do 200 evra mesečno, dok u većim gradovima i na atraktivnim lokacijama može biti i nekoliko puta više.
• Opremanje lokala - vitrine, police, rashladne vitrine za kvarljivu robu, kasa, vaga, čitač barkodova.
• Registracione takse, izrada pečata, fiskalizacija kase - okvirno između 10.000 i 25.000 dinara.
• Mjesečni fiksni troškovi - doprinosi, knjigovođa, struja, grejanje, internet, reklama.
• "Crni fond" - novac koji će vas izgurati kroz prvih šest do dvanaest meseci dok se radnja ne razradi. Prema iskustvima, to bi trebalo da bude minimum nekoliko hiljada evra sa strane, mimo početnog ulaganja.

Iskustva iz prakse: šta uspeva, a šta propada

Jedno od najčešćih pitanja glasi: "Da li je bolje otvoriti butik, piljaru, ili možda nešto sasvim treće?" Na osnovu brojnih razgovora sa ljudima koji su prošli kroz proces pokretanja biznisa, izdvaja se nekoliko dragocenih zapažanja. Pre svega, najgore prolaze oni koji u posao ulaze bez prethodnog iskustva u toj branši. Osoba koja je godinama radila u prodavnici i odluči da otvori svoju piljaru ima ogromnu prednost: već poznaje dobavljače, zna kako se određuje marža, ume da proceni kvalitet robe i da komunicira sa kupcima.

Druga ključna stvar je lokacija i ciljna grupa. Prodavnica zdrave hrane na meru u radničkom naselju verovatno neće imati isti promet kao ista takva radnja u blizini fakulteta ili poslovnog centra. U malim mestima, gde svaka druga porodica ima automobil i jednom nedeljno ode u obližnji grad u hipermarket, male samostalne prodavnice opstaju zahvaljujući specifičnim artiklima koje veliki lanci ne drže - na primer, duvan za motanje, određene vrste cigareta, ili jednostavno produženom radnom vremenu.

Proizvodnja ili trgovina: koja delatnost donosi veću sigurnost?

Proizvodne delatnosti - poput proizvodnje testenina, toalet papira, malih keramičkih predmeta, ili prerade voća i povrća - često zahtevaju veće početno ulaganje u mašine i opremu, ali dugoročno mogu doneti stabilniju zaradu jer ne zavisite isključivo od tuđe robe i marže veleprodaje. Sa druge strane, trgovina - naročito prehrambena - ima tu prednost što se roba brže obrće, ali su marže često minimalne, a rizik od kvara, bacanja i gubitka je konstantno prisutan.

Posebno je zanimljiv primer pržionice kafe - delatnost koja je u manjim mestima gotovo uvek deficitarna. Ulaganje u opremu za prženje kafe nije zanemarljivo, ali marže na šoljici espresa ili produženoj kafi su višestruko veće nego na kilogramu šećera ili brašna. Uz dodavanje forneti peciva i nekoliko stolova, ovakav objekat može postati mesto okupljanja i solidan izvor prihoda.

Subvencije i podsticaji za početnike

Država povremeno raspisuje konkurse za dodelu subvencija za samozapošljavanje preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Iznosi se kreću od 160.000 do 330.000 dinara (u zavisnosti od aktuelnog konkursa), a uslovi obično podrazumevaju: da ste prijavljeni na evidenciju nezaposlenih duže od mesec dana, da ste prošli obuku za preduzetnike, i da imate nepokretnu imovinu ili žiranta. Dobijena sredstva su nepovratna, ali obaveza je da radnju održite najmanje godinu dana i da u tom periodu redovno izmirujete poreske obaveze i doprinose.

Postoje i start-up krediti koje dodeljuju pojedine opštine, sa grejs periodom od 12 meseci i iznosima od 5.000 do 15.000 evra. Takođe, različite nevladine organizacije i programi - poput onih za mlade preduzetnike do 35 godina - nude besplatne obuke, mentorstvo, a ponekad i direktnu finansijsku podršku u opremi.

Najčešće greške na početku - kako ih izbeći

Iz brojnih razgovora sa ljudima koji su pokušali - i uspeli ili podbacili - izdvaja se nekoliko univerzalnih zamki:

• Nerealna očekivanja. Mnogi očekuju da će posao procvetati za dva meseca. Istina je da je godinu dana rada na nuli sasvim uobičajen scenario, i na to treba biti psihički i finansijski spreman.
• Zapostavljanje papirologije. Ignorisanje obaveza prema Poreskoj upravi, neblagovremena fiskalizacija kase, ili rad bez rešenja nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova mogu dovesti do drakonskih kazni i zatvaranja radnje.
• Loša procena zaliha. Prevelike količine robe sa kratkim rokom trajanja najbrži su put ka gubitku. Bolje je imati manje, a češće naručivati, pogotovo u prvim mesecima.
• Mešanje ličnih i poslovnih finansija. Pazar koji danas izgleda obilno nije vaša plata - iz njega prvo treba izmiriti dobavljače, doprinose, kiriju i ostale troškove, pa tek onda razmišljati o ličnoj zaradi.

Kako izgleda put od ideje do realizacije - konkretan plan

Ako bismo ovaj proces sveli na konkretne korake, redosled bi izgledao otprilike ovako:

1. Istraživanje tržišta. Proverite da li u vašem mestu postoji potražnja za onim što planirate. Obiđite konkurenciju, popričajte sa potencijalnim kupcima, pogledajte cene na kvantaškoj pijaci ili u veleprodajama.
2. Izrada biznis plana. I najjednostavniji plan na papiru - sa spiskom troškova, očekivanim prihodima i rokovima - neprocenjivo je sredstvo za orijentaciju.
3. Pronalazak lokala i dogovor o zakupu. Ne žurite sa potpisivanjem ugovora; raspitajte se o visini komunalija, uslovima za eventualno proširenje ili adaptaciju.
4. Registracija u APR-u. Podnošenje jedinstvene registracione prijave, dobijanje rešenja i PIB-a.
5. Izrada pečata. Neophodan za banku i dalje poslovne korake.
6. Otvaranje računa u banci. Pripremite potrebnu dokumentaciju i deponujte potpise.
7. Nabavka i fiskalizacija kase - ukoliko vaša delatnost to zahteva.
8. Pribavljanje potrebnih dozvola i rešenja. Sanitarne, protivpožarne, i druge inspekcijske saglasnosti.
9. Opremanje lokala i nabavka robe. Krenite sa manjim količinama i što raznovrsnijim asortimanom.
10. Oglašavanje i otvaranje. Društvene mreže, lokalne novine, flajeri, i - pre svega - zadovoljne mušterije koje će vas preporučiti dalje.

Zaključak: strah je normalan, ali ne sme da vas parališe

U svakom razgovoru sa budućim preduzetnicima provejava isti osećaj - zebnja od nepoznatog, od papirologije, od inspekcije, od mogućeg neuspeha. To je potpuno prirodno. Sistem, koliko god pojednostavljen jednošalterskom registracijom, i dalje zahteva strpljenje, upornost i spremnost na učenje. Ali nijedan uspešan biznis nije nastao bez prvog, često nesigurnog koraka.

Kako kažu oni koji su već prošli ovaj put: "Otvoriti firmu za pet dana je najmanji problem. Pravi izazov počinje onog trenutka kada podignete roletne i dočitate prvu mušteriju." Ako ste spremni na taj izazov, sa jasnim planom, skromnim početkom i dozom realnog optimizma - šanse su na vašoj strani. Najvažnije je početi. Svaki dan odlaganja je dan bez potencijalne zarade i bez dragocenog iskustva koje dolazi isključivo kroz praksu.

Ne zaboravite: niko nije rođen kao preduzetnik - to se postaje. I svako ko danas samouvereno vodi svoju firmu, nekada je bio na istom mestu gde ste vi sada. Sa dobrim informacijama, podrškom okoline i realnim očekivanjima, i vaša poslovna priča može postati jedna od onih o kojima će se pričati kao o uspešnom primeru.